Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Ako razmišljaš da upišeš arhitekturu, verovatno si suočen sa gomilom pitanja i nedoumica. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je teško položiti prijemni? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su pripreme za arhitekturu i koliko koštaju? Da li ću moći da nađem posao nakon studiranja arhitekture? Ovaj članak će pokušati da odgovori na sva ova pitanja i pruži ti realan uvid u put koji te čeka.

Prijemni ispit - Prva i najveća prepreka

Prijemni ispit na arhitektonskom fakultetu predstavlja jedan od najzahtevnijih prijemnih ispita uopšte. Konkurencija je velika, a broj mesta, posebno na budžetu, ograničen. Zato je priprema za polaganje prijemnog ključna. Mnogi kandidati za prijemni za arhitekturu kreću sa pripremama već u toku četvrte godine srednje škole, a neki i ranije.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tradicionalno, prijemni se sastojao od testa slobodoručnog crtanja, testa iz matematike (prostorno-logički test) i provere znanja iz istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog može menjati, pa je neophodno da proveriš aktuelne informacije na samom fakultetu koji planiraš da upišeš.

Slobodoručno crtanje je oblast koja najviše zabrinjava kandidate. Ovde se ne ocenjuje samo tehnika, već i sposobnost zapažanja, senčenja, kompozicije i prenošenja proporcija. Nije reč o tome da li si išao u umetničku školu, već o tome koliko si sposoban da vizuelno izraziš formu i prostor. Ovo se može vežbati, ali zaista zahteva vreme i strpljenje.

Matematički deo se često naziva prostorno-logički test. Ovo nisu klasični matematički zadaci, već zadaci koji testiraju tvoju sposobnost prostornog zaključivanja, logiku i vizuelnu inteligenciju. Ponovo, vežbanjem se može postići ogroman napredak.

Kako se pripremiti za prijemni ispit?

Postoji nekoliko načina za pripreme za prijemni. Većina kandidata se opredeljuje za jedan od tri pristupa:

1. Privatne pripreme kod specijalizovanih profesora: Ovo je često najefikasnija, ali i najskuplja opcija. Radi se u malim grupama, a nastava je prilagođena upravo zahtevima prijemnog. Profesori koji se time bave obično imaju cel tim saradnika - matematičare, arhitekte, likovne umetnike - koji te sveobuhvatno pripremaju. Cene ovakvih priprema mogu biti visoke, ali iskustva pokazuju da dobro voden program može drastično povećati tvoje šanse.
2. Pripreme na samom fakultetu: Ovo je dobra opcija jer se upoznaš sa prostorijama, stekneš osećaj za fakultet, a ponekad i stupiš u prvi kontakt sa asistentima ili profesorima. Međutim, grupe su često veoma brojne, pa je individualan pristup ograničen. Prednost je što su cene obično niže nego kod privatnih pripremača.
3. Samostalne pripreme: Ovo je najzahtevniji put, koji zahteva ogromnu samodisciplinu. Zahteva da sam pronađeš materijale za vežbanje, literature i da objektivno proceniš svoj napredak. Ipak, postoje slučajevi gde su uporni kandidati uspeli da polože prijemni i na ovaj način.

Bez obzira na put koji odabereš, ključno je da kreneš na vreme. Pripreme za arhitekturu treba da traju najmanje šest meseci, a idealno godinu dana. Konstantna vežba je taj uspeha. Takođe, savet je da, ako ideš na privatne pripreme, povremeno odeš i na fakultet da vidiš šta se tu radi, kako ne bi pao u zamku "šablona" i bio iznenađen na dan prijemnog.

Studiranje arhitekture - Lepota i izazov

Ako uspeš da položiš prijemni i upišeš fakultet, čeka te jedno od najintenzivnijih iskustava u životu. Studiranje arhitekture nije teško na način na koji su teški medicine ili elektrotehnika, gde ima puno bubanja. Ono je teško jer zahteva ogromne količine vremena i konstantan angažman.

Studije su veoma praktične. Većinu vremena ćeš provesti radeći na studijskim projektima, crtajući, praveći makete i učeći programske pakete kao što su AutoCAD, 3ds Max, ArchiCAD i Photoshop. Predavanja i vežbe su svakodnevna, a rokovi za predaju projekata su česti i strogí.

Ono na šta treba da budeš spreman je da ćeš imati mnogo neprospavanih noći. Fakultet zahteva da živiš i dišeš arhitekturu. Međutim, svi koji su to upisali iz ljubavi prema struci smatraju da im se isplatio svaki trenutak napornog rada. Kreativnost, slobodno izražavanje, osećaj da nešto stvaraš od nule - to su nagrade koje studije pružaju.

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Samofinansirajući studiji su među najskupljim na državnim univerzitetima. Pored školarine, tu su i troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata (postera), i izrade maketa, koji se tokom studija gomilaju.

Šta nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda najkritičnija tačka. Nažalost, realnost u Srbiji je takva da je tržište rada za arhitekte veoma teško. Plate za početnike su često niske, a poslova malo. Mnoge kancelarije radije zapošljavaju arhitektonske tehničare za crtanje po datoj šemi, nego diplomirane arhitekte za kreativni rad.

Postoje dve glavne strategije nakon završetka fakulteta:

1. Rad u inostranstvu: Mnogi diplomirani arhitekti se odlučuju za ovaj put. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska, ali i dalje destinacije kao što su Kanada ili Australija, nude mnogo bolje uslove rada, plate i prepoznavanje struke. Diploma arhitektonskog fakulteta u Beogradu je dobro priznata u Evropi, što olakšava ovaj proces.
2. Izdržljivost i specijalizacija u Srbiji: Ako ostaneš, bitno je biti uporan, snalažljiv i voljan da kontinuirano učiš. Početak će verovatno biti težak, sa niskom platom u nekom birou. Međutim, sa sticanjem iskustva, izgradnjom portfolija i specijalizacijom za određenu oblast (npr. enterijer, energetska efikasnost), šanse se poboljšavaju. Takođe, otvaranje sopstvene prakse je san mnogih arhitekata, ali zahteva i poslovnu pronicljivost pored stručnog znanja.

Veoma je bitno da tokom studija gradiš svoj portfolio, učestvuješ u radionicama, volontiraš i stičeš što više praktičnog iskustva kroz praksu. To će ti biti neprocenjivo kada kreneš da tražiš posao.

Da li sam ja za arhitekturu?

Ako se pitaš da li treba da studiraš arhitekturu, sebi postavi sledeća pitanja:

• Da li zaista volim da crtam i stvaram?
• Da li sam spreman da posvetim sledećih 5+ godina svog života intenzivnom učenju i radu?
• Da li sam spreman na finansijska odricanja (skupa školarina i materijal)?
• Da li sam kreativan, ali istovremeno i organizovan i uporan?
• Da li sam spreman da se suočim sa izazovima tržišta rada nakon fakulteta?

Ako je odgovor na ova pitanja "da", onda ne oklevaj. Studiranje arhitekture je izuzetno ispunjujuće za one koji ga zaista žele. Ako imaš dovoljno talenta, ali još više upornosti i strasti, nema razloga da ne pokušaš.

Zaključak

Put ka tome da postaneš arhitekta je zahtevan, od samog početka sa pripremama za prijemni, preko napornih godina studiranja arhitekture, pa do pronalaženja svog mesta na profesionalnoj sceni. Ali za one koji su spremni na žrtvu i koji istinski vole ovu struku, to je put ispunjen kreativnošću, ličnim razvojem i ogromnim zadovoljstvom. Informiši se dobro, pripremi se temeljno i veruj u svoju strast. Srećno na prijemnom!